Povodom Međunarodnog dana mentalnog zdravlja istraživački tim projekta podržanog od strane Fonda za nauku RS (# 7528289) na osnovu trenutno prikupljenih podataka iznosi nekoliko preliminarnih infromacija – za sada samo o učestalosti depresivnosti.

• Trenutno je u Srbiji svaka osamnaesta osoba starosti 18-65 godina depresivna – 5,7% (jačina depresivnosti od blage do teške).
• Biti depresivan još uvek ne znači da te osobe imaju dijagnozu psihijatrijskog poremećaja, ali to jeste znak da postoji bol u duši i da treba potražiti podršku.
• Prema istraživanju CoV2Soul.rs procenat depresvnih osoba se udvostručio u odnosu na pre-pandemijski period:  sa 2-3% prema procenama Nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. i 2019. godine na 5,7% sada.
• U Srbiji je trenutno u porastu depresivnost blagog-umerenog intenziteta – verovatno reaktivni tip smetnji. Depresivnost jakog intenziteta (sa suicidalnošču u preko 80% slučajeva) je i pre pandemije, kao i tokom pandemije, podjednako učestala u Srbiji – 0,4%.
• Koga je pandemija više ugrozila kod nas? Žene, mlađu populaciju  i stanovništvo koje na socijalno-ekonomskoj lestvici sebe ocenjuje bolje (obrazovanje, položaj, prihodi).
• Pre pandemije učestalost depresivnosti u zemljama EU  procenjena je na 6,6%.  Sve vreme,  i pre pandemije ali i sada, u Srbiji je manje depresivnih u poređenju sa EU – razloge za to tek treba utvrditi.
• Dva puta više depresivnih tokom pandemije zabeleženo je ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama Evrope – procenat depresivnih tokom pandemije tako dostiže 13% u Velikoj Britaniji, 18-21% u Austriji, itd.
• Online ankete su nepouzdane u praćenju psihičkih poremećaja u Srbiji. U medijima su se pojavljivale informacije da je u Srbiji “mesec dana nakon proglašenja vanrednog stanja 28,9% ispitanika prijavilo umerenu do tešku depresiju” – online ankete mogu sasvim iskriviti realnu sliku o broju depresivnih.
• Duševno zdravlje treba smatrati jednim od prioriteta javnog zdravlja – kada se donose zaključci o psihičkom zdravlju i bolestima oslanjati se na reprezentativne, umesto na prigodne ili pristrasne uzorke i izbegavati senzacionalizam.

Tek sledi analiza efekata pandemije na psihičko zdravlje  – Finalne  rezultate CoV2Soul.rs  o učestalosti psihijatrijskih poremećaja u opštoj populaciji Republike Srbije, o jačini Kovid-stres sindroma u našoj populaciji, o zdravlju uopšte, o upotrebi lekova za smirenje, o usamljenosti, o uverenjima oko nastanka i širenja pandemije, o dobrim i lošim stranama aktuelne situacije, kvalitetu života, o vezi sa strukturom ličnosti i sl., očekujemo u prvoj polovini 2022. godine.